Karl Jung – Liber novus: Put u središte sopstva (Liber primus)

“Neka svako ide svojim putem.”

RB_book-2_001a-edit-499x499Pokretačka snaga nastanku Jungove Crvene knjige bile su proročke, osvešćujuće vizije događaja koji će, dobrim delom, realno uslediti, a zatim i simbolični snovi koje je Jung doživeo početkom 20-tog veka. Iz vizija i snova Jung “tone” u sopstvo obujmljeno Duhom Dubine koji ga primorava da kroz aktivne imaginacije priziva Senku da bi ga razgovorom vodila u spoznaju drugačije suštine sopstva – mistične, nesvesne – koju Jung do tada nije poznavao. „Moja suštino, gde si? Čuješ li me? Govorim. Dozivam te – jesi li tamo? Vratio sam se. Ponovo sam ovde. Otresao sam prašinu svih zemalja sa stopala i vratio se tebi, ponovo. “ (C.K. str. 232.) Obličje Senki daju mitološko, simbolično, instinktivno i primordijlano, odnosno individualno i kolektivno nesvesno. Zbog toga, Duh Dubine upozorava Junga da će ga preplaviti pustinja, odnosno Senka koju nije spoznao.

“Mi smo izraz i simbol sopstvene duše.”

Na samom početku Liber primusa, Duh Dubine lišava Junga odlika Persone, sposobnosti govora i pisanja kao površnosti bića, i ukazuje da negde između smisla i apsurda, metafizike i relanosti leži ultimativna istina, slika Boga.“ Slika sveta je pola sveta. Onaj ko poseduje svet ali ne i njegovu sliku, poseduje pola sveta jer je njegova suština siromašna i nema ničeg u njoj.” (C.K. str. 232.) U razgovoru sa Senkom Jung shvata nesavršenosti govora naspram savršenosti slika koje su primordijlane i demistifikuju mitove i simbole, odnosno vreme i postojanje. Da bi se dosegla istina, individualno postojanje u vremenu i njegov krajnji smisao, čovek mora da pribegne konstruktivnoj autodestrukciji, odnosno mora da postane sopstvena žrtva. “Ja sam i ubica i ubijeni, onaj koji žrtvuje i koji je žrtva.” (C.K. str. 239) Ubiti Personu znači graditi sliku Boga, odnosno Sopstva, iznova, na temeljima arhetipa deteta koji simbolizuje razvoj ličnosti ili ponovno rođenje, spasenje. Zato je Jungov Bog dete jer, kako Jung kaže, ako Bog ostari, postaje senka i glupost. Bog je zarobljen u utrobi majke, odnosno duše (Senke) i čeka sopstveno rođenje.
Koncept Boga balansira između Senke i Heroja, između dva naizgled antagonistična sadržaja. Heroj inicijalno predstavlja Ego, neznanje, odnosno površno znanje koje nije pothranjeno kolektivnim i individualnim nesvesnim saznanjima Senke. Jung ubija svog Heroja, svoje površno znanje kako bi se u njemu rodio njegov Bog, spoznajom Senke. “Pomozi mi da se ne udavim u sopstvenom znanju. Ispunjenost mog znanja preti da se obruši na mene. Moje znanje ima hiljadu glasova, armiju koja urliče kao lavovi; vazduh podrhtava kada govore, i ja sam žrtva bez odbrane.” (C.K. str. 238) Spoznajom Senke, Ego postaje drugačiji, izgrađeniji. Ego do tada luta među relanim životnim događajima kojima kreairamo značenje i koji nas obujmljuju, a na koje ne možemo da utičemo osim ako istinskog sebe ne spoznamo i postavimo između Ega i Senke. Senka preoblikuje Ego a Ego Sopstvo.
I religijska predstava Boga, ili Hrista, kao simbola Sopstva, po Jungu je u biti ambivaletna. Hirist ima svog odbačenog antipoda – Antihrista, koji je njegova Senka. “Posle njegove smrti, Hrist je morao da pređe svoj put do Pakla, u suprotnom njegov uspon do raja ne bi bio moguć. Hrist je prvo morao da postane Antihrist, njegov podzemni brat.” (C.K. str. 243.) Ako je Bog oličenje sveta, svega ljudskog, onda je on i dobar i zao, i nasmejan i ozbiljan i ljudski i neljudski. “ Pakao je kada znaš da sve ozbiljno što si planirao sa sobom je u isto vreme i smešno, da je sve lepo i brutalno, da je sve dobro i loše, da je sve prijatno i sramotno.”(C.K. str. 244.) Bog je jedan ali on doživljava svoja individualana otelotvorenja u svakome od nas. “Bog je sopstveni sledbenik u čoveku. On imitira samoga sebe.”

“Neka misaoni čovek prihvati svoja zadovoljstva a osećajan čovek prihvati svoju misao. Jedan vodi drugog na isti put.”

rb-j-s-e

Jung, Elijah, Salome

U jednoj od Jungovih vizija/aktivnih imaginacija, opisanih u Liber primus-u, svoje “otelotvorenje” doživljavaju suštinske figure-metafore Jungove Crvene knjige – Salome i Elijah (Ilajdža). Karakterom naizgled antipodi, oni predstavljaju polaritete koji se spajaju u središtu misaonog i senzualnog života. Salome simbolizuje osećanja, zadovoljstva ali i Animu – arhetip, nesvesni ženski princip u muškarcu, dok Elijah simbolizuje racio, promišljanje, predviđanja. U svom obraćanju Jungu, Elijah kaže:“Razmotri ovo: njeno slepilo i moj vid su nas učinili saputnicima kroz većnost”, referišući na emocije i racio. Kako je zadovoljstvo pokretačka snaga i moć a promišljanje stabilnost ali i pasivnost, ako se ujedine, ove dve dualnosti čine sveobuhvatniju, unapređeniju formu života. Ovo ujedninjenje rađa Božansko dete, ograničavajući podražavalački Ego. Dete je ranjivo po prirodi infantilnosti ali je simbol rasta istinskog sopstva. Podražavanje vodi imitaciji života koji pripadaju drugima. “Život ne potiče od događaja, već počiva u nama. Sve što se zbiva izvan nas je već viđeno. Mi kreiramo značenje događajima. Značenje jeste i uvek je bilo površno. Mi ga stvaramo.” Svet je ogledalo duše. Pecepiramo ga na način na koji ga racionalizujemo a konačna slika je u nama samima.
Salome nije slučajna Jungova imaginacija. Kao simbol libidonosnog, profanog ona odrubljuje glavu svecu Jovanu Krstitelju, (a Jung u Crvenoj knjizi donekle sebe identifikuje sa njim) jer je Jovan nije prepoznavao u sebi, opredeljen isključivo promišljenom, odnosno duhovnom. Sa druge strane, Jung preko Salome počinje da prepoznaje ženski princip u sebi, odnosno u svakom muškarcu, koji kasnije ustanovljava kao arhetip.
Osim Salome i Elijaha, treći princip Liber primusa je Zmija, ultamitivno simbol mudrosti i nesvesnog. U Jungovim vizijama pojavljuju se crna i bela Zmija koje donekle sublimiraju propagiranja od strane Salome i Elijaha. Crna Zmija je otelotvorenje razuma a bela ljubavi. “Heroj teži krajnjem u onome što predstavlja princip i zbog toga konačno potpada pod uticaj Zmija. Ako misliš, ne zaboravi da poneseš srce. Ako voliš, ne zaboravi da poneseš glavu.” (C.K. str. 253). Stapanje ova dva principa vodi do balansa odnosno celovitosti.
“Kao čovek, deo si čovečanstva i zato imaš svoj udeo u čovečanstvu kao da si celo čovečanstvo. Ako nadvladaš i ubiješ drugog čoveka-saputnika koji je drugačiji od tebe, onda ubijaš deo sebe i deo svog života. Duh ubijenog će te pratiti i neće dozvoliti da tvoj život postane radostan. Da bi napredovao potrebna je tvoja celovitost.” (C.K. str. 253.)
Završna naracija Jungovih vizija smeštenih u Liber primusu sugeriše da za iskupljenje Heroja (Ega) predstoji kompleksna borba, puna patnje, unutar Heroja. Kroz monomit, borba vodi do potpune transformacije, do postanka bogolikim.

Advertisements

7 thoughts on “Karl Jung – Liber novus: Put u središte sopstva (Liber primus)

  1. sfyontull says:

    Poštovalac sam Jungovog dela već više od 20 god.
    Naići na ovakav tekst, prava je poslastica… 🙂

  2. Valent says:

    Zahvaljujem! 🙂 Obaveze mi ne dozvoljavaju da (trenutno) završim započeto i esejima zaokružim celinu Jungove “Crvene knjige”. Delo je opsežno, na engleskom i zahteva predavanje celog bića u pokušaju otkrivanja značenja svih simbola i njihovog povezivanja na putu ka sopstvu, prema Jungovom shvatanju. Ipak, ni Vi ni ja nećemo ostati uskraćeni za tumačenje u nekom, nadam se, razumnom vremenskom periodu. 🙂

  3. babeidede says:

    Zdravo Valent. 🙂 Obradovalo me što sam pročitala tvoje osvrte na Liber Novus. Pre 5-6 godina sam prevela sa engleskog onaj malecni deo iz knjige gde Jung razgovara sa svojom dušom. Prevod mi je, paaaa, moram malo da ga sredim, pa sam mislila da ga stavim na blog i ujedno i da pomenem i linkujem tvoje tekstove. Je l’ važi? 🙂

    • Valent says:

      Pozdrav Babeidede. Svakako, biće mi velika čast. 🙂
      Trebalo bi da poradim na još dva eseja kako bih sublimirala u svojim mislima Jungove misli. Ne tvrdim da ću uspeti da “dekriptujem” svaki simbol, reč, rečenicu ali se nadam da će bar biti blizu otelotvorenja Jungovih misli. Celinu je on sam zaokružio ali je “Bog” u detaljima.
      Znaš koliko je obimna Liber Secundus, a ja bih da svakom detalju posvetim pažnju. Nadam se da ću se skorije posvetiti tome.
      Čitamo se! (neispravno gramatički, osim ako se ne posvetiš čitanju sebe, što preporučujem povremeno. Uprkos neispravnosti, meni draga konstrukcija.) 🙂

      • babeidede says:

        E pa super. 🙂
        Boga mi, zahtevan je to posao. Ako, kažem: “Srećno!”, zvučaće baš kao rudarski pozdrav, pred ulazak u okno. Ali, rudarski je to posao, zar ne?! Baš tako, “Bog” je u malim stvarima.
        Sviđa mi se ova gramatička neispravnost. 🙂

      • babeidede says:

        May the Force be with You. 🙂

  4. Valent says:

    Rudarski, da! A mogu i da nastradam i izgubim sebe. 😉
    May you always be with you! 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s