Šetalo ulicom Zlo. Srete ga naopaki čovek i začuđeno ga osmotri.
Zlo, pa ti ne hodaš ispravno!-reče naopaki čovek.
Kako to mislite?-zapita Zlo.
Pa glava vam je na pogrešnom mestu, pričam sa vašim nogama.
Nemojte, molim vas- brecnu se Zlo. Pa ja oduvek ovako hodam i nekome ne smeta.
Verujte mi na reč- odbrusi naopaki čovek. Evo ja ću vas okrenuti.
I učini to. Tako i Zlo posta naopako, te su ga više primećivali a ono posta sigurnije u sebe.
Meštani su za kuću govorili da je starija od vremena. Najstarija kuća u Zaumu, svakako. Niko nije imao podatke ni o Vukovim precima. Bez obzira na izgubljene podatke, nikome nije padalo na pamet da preispituje verodostojnost sleda. Sled se ćutke poštovao. Očekivalo se da se iz Vukovog semena, bez obzira da li je on to prihvato, roditi novi Vuk, strešina Zauma i domaćin kuće od blata. I Vuk je to očekivao. Nikada nije ni pomišljao da bi mogao preispitati mogućnost početka novog sleda.
Usekle bore
na čelu
nisu namrštenost.
Početak su rađanja
trećeg oka
promišljanja.
