Lice naličja Hulia Kortasara

10013577_10152308953639887_926762547_nCrtež Hulia Kotrasara

Ponašanje ogledala na Uskršnjem ostrvu

Kada se postavi ogledalo na zapadnoj strani Uskršnjeg ostrva, kasni. Kada se isto ogledalo postavi na istočnoj strani ostrva, žuri. Vrlo preciznim merenjima se može pronaći tačka u kojoj ogledalo ide tačno, ali tačka koja važi za ogledalo ne važi i za drugo, jer ogledala trpe zbog različitih materijala i reaguju kako im je kad volja. Tako je Solomon Lemos, antroplog, stipendista fonda Guggenheim, video u svom ogledalu za brijanje sebe umrlog od tifusa, na istoj strani ostrva. A u isto vreme, jedno ogledalo koje je bio zaboravio na zapadnoj strani Uskršnjeg ostrva, odražavalo je, ni pred kim, (bačeno među stene) Salomona Lemosa u kratkim pantalonicama na putu prema školi, zatim Solomona Lemosa golog u kupatilu, dok ga u zanosu sapunjaju tata i mama, zatim Solomona Lemosa koji guče: pa-pa, na zadovoljstvo svoje strine Remedios, na jednoj farmi u blizini Trenque Lauguena.

Continue reading

Advertisements

“Na rubu pameti” (ili omaž gluposti) – Miroslav Krleža

Festival-Miroslav-Krleza-otvara-se-veceras-u-Zagrebu_ca_large

M. Krleža

Sve „političko-opisne“ prideve kojima je označen život i stvaralštvo Miroslava Krleže, (anti-monarhista, anti-totalitarista, anti-autokrata), jedan od njih apstrahuje i sublimira ukazujući na sve ono što je Krleža zaista bio – IDEALISTA. Kao idealista, Krleža priželjkuje idealnu formu društvenog uređenja. Međutim, romanom „Na rubu pameti“, Krleža uzmiče pred idealom, priznajući da forma ne podrazumeva suštinu. Forma zapravo samo duguje suštini, a ona truli u samom jezgru, oformljenom iz morala nekog Domaćinskog.

Continue reading

Lu Salome – žena koja je ubrzala vreme

Materijalizovana, oduhovljena muza, tiha a smrtonosna zavodnica – epiteti kojima se ponekad zasenjuje jedna drugačija Lu Salome, strastvena pobornica „sebeizma“, učena ratnica, esejistkinja. Isčitavanjem i doživljavanjem sebe i drugih, kroz upijena psihološka znanja, Lu Salome počinje da zapisuje svoja zapažanja i pretače ih u stavove. Vreme, koje po inerciji gura opskurna misao dalje u prošlost, vraća i ubrzava Lu Salome svojim razmišljanjima smeštenim na granici dozvoljenog.

Continue reading

Fridrih Niče – O umetnosti

Friedrich Nietzsche

„Umetnost imamo da ne bismo propali od istine.“

Iako je načelno smatran filozofom kulture, morala i politčke filozofije, Fridrih Niče je pre svega bio filozof umetnosti. Kao ljubitelj i stvaralac umetnosti, oplemenio je umetničku zaostavštinu i svojim umovanjem otvorio novu dimenziju shvatanja umetnosti. Nasuprot metafizici, religiji, moralu, nauci, koje je Niče smatrao lažnim konceptima, jer ne doprinose afirmaciji života, samo umetnost daje veru u život čineći ga vrednijim od njegovih apstraktnih ideala. U umetnosti čovek nalazi svoju autentičnu potvrdu, ispoljavajući svoju prirodu. Niče je umetnost smatrao vrednijom od istine, možda i od samog života. Umetnost stvara iluziju da u svemu ima nečeg tajanstvenog, dubokog i nedokučivog. „Kako je jedino umetnost moguća kao laž? Zatvoreno, moje oko vidi mnogobrojne nestvarne slike – one su proizvod uobrazilje i ja znam da one ne odgovaraju stvarnostima. Dakle, ja im verujem samo kao slikama a ne kao stvarnostima.“

Continue reading

Vilijam Barouz

john-minihan-fotograf_3_644857

Pedesetih godina prošlog veka, pripadnici Bit generacije, ujedinjeni u reformatorskom porivu, prevrednovanju i hedonizmu, zauzimaju svoje mesto u istoriji umetnosti. Pariški, bezimeni hotel “trinaeste klase”, prihvaćen kao savršeno utočište poeziji Keruakove Bit (Beat) generacije, zavređuje prvoklasan,  prepoznatljiv naziv – Bit (Beat) hotel. Izbor ovog hotela nije bio slučajan. Baš kao i Keruakovoj družini i njemu je odlično pristajao epitet bit, izvorno preuzet od crnaca. Izraz beat – potučen, pobeđen, umoran – analogno je nastavak razornim posledicama Drugog svetskog rata, shvaćen metaforično i stavljen u okvire umetnosti. Upbeat (optimizam), beatific (blažen) su samo neke od varijanti pozitivnih pandana reči beat, korišćenih da bi naglasili veru u beatitude – stav nove generacije.

Continue reading

Ema Goldman

1aa13f0e3cf5e6344f345b511156af5d.wix_mp_1024

˝ Najveći, neoprostiv greh u društvu je sloboda misli.˝

U Kovnu (tadašnjoj Rusiji) 27. juna 1869. godine, rođeno je, po slobodnim zakonima univerzuma,  slobodno dete anarhije – Ema Goldman. Suštinski slobodna još kao dete razvila je prkos kao mehanizam žestokog otpora i neposlušnosti prema svim oblicima tiranije. Kruta, beskompromisna porodična načela i život u turobnom, neustoličenom vremenu  probudili su pobunjeničku reakciju u Emi Goldman. Gonjena pretnjama brakom beži u svoju viziju budućnosti, u Ameriku. Imala je samo šesnaest godina kada je iza sebe ostavila  patrijarhalni “kult dominacije”.

Continue reading