Vilijam Barouz

Pedesetih godina prošlog veka, pripadnici Bit generacije, ujedinjeni u reformatorskom porivu, prevrednovanju i hedonizmu, zauzimaju svoje mesto u istoriji umetnosti. Pariški, bezimeni hotel “trinaeste klase”, prihvaćen kao savršeno utočište poeziji Keruakove Bit (Beat) generacije, zavređuje prvoklasan,  prepoznatljiv naziv – Bit (Beat) hotel. Izbor ovog hotela nije bio slučajan. Baš kao i Keruakovoj družini i njemu je odlično pristajao epitet bit, izvorno preuzet od crnaca. Izraz beat – potučen, pobeđen, umoran – analogno je nastavak razornim posledicama Drugog svetskog rata, shvaćen metaforično i stavljen u okvire umetnosti. Upbeat (optimizam), beatific (blažen) su samo neke od varijanti pozitivnih pandana reči beat, korišćenih da bi naglasili veru u beatitude – stav nove generacije.

Ema Goldman

˝ Najveći, neoprostiv greh u društvu je sloboda misli.˝

U Kovnu (tadašnjoj Rusiji) 27. juna 1869. godine, rođeno je, po slobodnim zakonima univerzuma,  slobodno dete anarhije – Ema Goldman. Suštinski slobodna još kao dete razvila je prkos kao mehanizam žestokog otpora i neposlušnosti prema svim oblicima tiranije. Kruta, beskompromisna porodična načela i život u turobnom, neustoličenom vremenu  probudili su pobunjeničku reakciju u Emi Goldman. Gonjena pretnjama brakom beži u svoju viziju budućnosti, u Ameriku. Imala je samo šesnaest godina kada je iza sebe ostavila  patrijarhalni “kult dominacije”.