Stradanja

Svakoga dana je umirao razmišljajući o smrti: maloj, velikoj, prisutnoj, nadolazećoj.. Godinama. Jednoga dana se probudio i udahnuo život punim plućima. Nije mislio o smrti. Dok je izdisao, izdahnuo je i život. Poslednja misao mu je bila: nadživeo sam smrt!

veliki – Mali

Dogodila se slučajnost. Najmanji čovek na svetu sapleo je drugog po redu najmanjeg čoveka i ovaj je umro udarivši glavom o pločnik . Najmanji čovek na svetu osetio se pomalo tužnim ali izrazito moćnim. Odlučio je da ubije još jednog čoveka, kako bi na tren vratio osećaj moći. Nakon drugog ubijenog čoveka, izdržao je par dana do trećeg. Nakon stotog ubijenog čoveka, shvato je da je porastao za pet glava, pa mu je ubijanje sve lakše išlo. Nakon hiljaditog, ubijao je šamaranjem. Nakom milionitog, porastao je toliko da je gazio sve pred sobom. Nakon poslednjeg ubijenog čoveka, umoran i star, seo je na zemlju koja ga je jedva držala. Smešio se, čekajući sopstvenu smrt!