***

Ostavio čovek oči u knjigama i krenuo da slepo prati život. Život je išao levo, desno, napred, nazad a čovek udarao u ćorsokake, bezglav zbog slepila.
Jednoga dana uhvati čovek život, iskopa mu oči i progleda kroz njih. Shvati da je uzalud pratio život koji je, kao i on, tražio izlaz iz lavirinta. Uze onu istu knjigu u kojoj je ostavio oči, tresnu život o glavu i život ponovo progleda. Čovek se vrati čitanju iz nove perspektive a život poče predanije da traži izlaz, odmornijim očima.

Ad

Nemam snage za uspinjanja
raspinjanja
uplitanja
saplitanja
za Olimp života.
Vuče me život svom izvoru
Etni!
skorenu
sa žarom u središtu
nabubrelim
da otečem
i ukrstim ruke
obiđem sebe
na onom kraju
na kom gazimo bogove.