Poslednji prizori

Sneg…

Prozor. Sto. Viktor naslonjen u stolici za stolom.
Posmatra sneg i decu koja hvataju pahulje. U snegu ostaju tragovi malih, velikih života. Pahulje namiguju.
Viktor trepnu, okrenu se sa stolicom i zaroni u besprizornu tamu.

Sneg… cvet…

Prozor. Sto. Viktor naslonjen u stolici za stolom.
Posmatra par koji nosi boje proleća u kosi, na usnama, u rukama. Ubiraju cvet predviđanja, pun semena. Ubrani cvet se zatvara.
Viktor trepnu, okrenu se sa stolicom i zaroni u besprizornu tamu.

Sneg…cvet…sunce…

Prozor. Sto. Viktor naslonjen u stolici za stolom.
Posmatra razređene, tople prizore, disanje kože polunage dejovojke. Pore se zatvaraju.
Viktor trepnu, okrenu se sa stolicom i zaroni u besprizornu tamu.

Sneg…cvet…sunce…list

Prozor. Sto. Viktor naslonjen u stolici za stolom.
Posmatra šetače kojima vetar lepi lišće na lice. Bronzani i zlatni šetači izmiču Viktorovom pogledu.
Ne trepće. Pogledom traži šetače. Pogled mu sada seže daleko. Hteo bi napolje. Ali, ukotvljen, Viktor se samo navrnu još dublje u srce zemlje. Uzdrmani temelji sručili su, već napuklu, osamdesetogodišnju kuću na Viktora.
Vreme trepnu i razloži i Viktora i sećanje na njega.

Advertisements

Suživot

Sedi mi na grudima
a ruke mi okraćale,
i pre ko zna kog udaha
puštam poslednji izdah.

Zenice se sužavaju
i izmičem sebi,
a noć se širi
i prostranstvo gubi.

A glava lebi
lamentom nad telom.

Akcija – opcija – fjučrs

Pročulo se da čovek prodaje identitet. Meštani su vrlo brzo saznali da je identitet na prodaju i poželeli da ga kupe. Međutim, čovek sa identitetom nigde nije mogao biti pronađen, pa je broj informacija o tome gde se identitet nalazio rastao. Novcem koji su spremili za kupovinu identiteta, meštani su počeli da trguju informacijama. Broj informacija kao i broj štampanih novčanica je rastao.  Informacije su, nakon nekog vremena, bile zamenjene akcijama, akcije su zamenile opcije, a opcije fjučrsi. Berza je rasla, novac se gomilao a identitet, složili su se na kraju meštani, nikada nije ni postojao.