Povratna zamenica: sebe, se

Jean Miro – Autoportet

„ Da bismo napredovali moramo imati ogledalo“. – Artur Šopenhauer

„Nijedna cena nije prevelika za privilegiju poznavanja sebe“. – Fridrih Niče

Za sebe, zbog sebe, sebi… Ne, ovo nije definicija egocentrizma. I ne, ja nisam solipsista. Ovako se može definisati i metaemocija. Metaemocija kao istinski pohod na autentičnost, nužno obeležen pogibijama i krvarenjima. Saznajni, metaemocija kružni put vrednuje usklađenost emocije (nagona) i reakcije. Njihov sklad počiva na neumornom istrajavanju u svesnoj borbi, a borba iz volje za saznanjem i kanalisanjem. Saznajna borba traje dok trajemo, samo se bojno polje sužava. Jer jednom prihvaćena istina nije zauvek istina.

Lu Andreas Salome – otelotvorenje muze

Salome, kći jevrejske princeze Herodijan, u hrišćanskoj tradiciji zabeležena kao zavodnica, “odgovorna” za smrt Jovana Krstitelja. Salome, po hrišćanskom predanju, u dogovoru sa majkom izvodi zavodnički ples pred svojim očuhom Irodom Antipom kako bi izvojevala glavu Jovana Krstitelja. Njena igra očarava Heroda Antipa i on se zavetuje da će ispuniti bilo koju želju Salome. Vodjena pakosnom zamisli svoje majke Herodijan, Salome traži glavu Jovana Krstitelja. Smatra se da je Herodijan želela glavu Jovana Krstitelja zbog njegove optužbe za incestuoznu prevaru, upućene na njen i račun Heroda Antipa . Ovaj će erotski ples biti opisan u Novom Zavetu, a u nekim kasnijim mitološko-hrišćanskim spisima dobiće ime “ples sedam velova”. Oskar Vajld u svom komadu portretiše Salome kao famme fatal, a Štraus komponuje svoju najbolju operu “Salome” u kojoj je akcenat na “plesu sedam velova”. Salome postaje arhetip senzualne i opasne zavodnice, i kao takva inspiriše umetnike do danas. Moderna princeza Salome – Lujza (Lu) Salome – Ruskinja jevrejske krvi, muška žudnja i prezir.  Paralela izmedju njih dve ne postoji samo u imenu – Salome, nego i u karakterizaciji obe.  Mitski duh ženskog zavodništva kao da je prenešen, integrisan u Lu Salome, čime ona nehatno uzrokuje i samoubistva. To ukazuje na zavodničko-fatalni karakter obe. Alegorija prestaje kod pobuda: jedna zavodi ciljano i  sa namerom, druga hladno i bez želje za tim. No, to  je jedna od mnogih strana ove žene “ispred svoga vremena.”