Procepaj me

Procepaj me!

Ja sam ionako
napuklog zlatnog preseka
nejednaka sam veličina
koja se zibrom ne da upodobiti
prihvatanju sračunatog postojanja.

Procepaj me!
Iskomadaj!

Skupiću se
da u svakom komadu sebe
istrajem bojama
svoju veličinu.
Iza sebe ću ostaviti prazno
ispred sebe ću se osloboditi.

20161105_014328

slikarka: Aleksandra Branković

Karl Jung – Liber novus: Put u središte sopstva (Liber primus)

“Neka svako ide svojim putem.”

RB_book-2_001a-edit-499x499Pokretačka snaga nastanku Jungove Crvene knjige bile su proročke, osvešćujuće vizije događaja koji će, dobrim delom, realno uslediti, a zatim i simbolični snovi koje je Jung doživeo početkom 20-tog veka. Iz vizija i snova Jung “tone” u sopstvo obujmljeno Duhom Dubine koji ga primorava da kroz aktivne imaginacije priziva Senku da bi ga razgovorom vodila u spoznaju drugačije suštine sopstva – mistične, nesvesne – koju Jung do tada nije poznavao. „Moja suštino, gde si? Čuješ li me? Govorim. Dozivam te – jesi li tamo? Vratio sam se. Ponovo sam ovde. Otresao sam prašinu svih zemalja sa stopala i vratio se tebi, ponovo. “ (C.K. str. 232.) Obličje Senki daju mitološko, simbolično, instinktivno i primordijlano, odnosno individualno i kolektivno nesvesno. Zbog toga, Duh Dubine upozorava Junga da će ga preplaviti pustinja, odnosno Senka koju nije spoznao.

Continue reading

Aboridžinsko “snevanje”

Tjukurapa ili Vreme Snevanja (eng. Dreamtime) je aboridžinska filozofija stvaranja i razumevanja sveta, suštinski mistična. Vreme Snevanja je trajno, neprekidno i večno – sublim primordijalne prošlosti, sadašnjosti i daleke budućnosti – nazvano i konceptom “vreme izvan vremena”. Aboridžinska mistika stvaranja sveta inicijalno se svodi na verovanje da je u sumraku vremena zemlja stvorena iz nežive tvari koju su neživi entiteti oblikovali, prethodno bezobličnu. Tako je tvar oformila primordijalne ljude, životinje odnosno duhovne pretke koji su imali svoj put stvaranja svega što je priroda, odnosno okruženje. Aboridžini zemlju smatraju inherentnom sopstvu, kao što sopstvo smatraju potpuno inheretnim zemlji i svemu onome što joj pripada.

229651054e13223547449095593ba925

Aboriginal_art_Carnarvon_GorgeSanjarenje (The Dreaming) označava sistem totemskih simbola koji se mogu pojaviti u snu pojedinca. Aboridžini snove ne odbacuju, nego komentarišu njihov značaj u smislu poruka (znanja) koje im preci prenose, a odnose se na prošlost ili budućnost, zbog čega filozofija Aboridžina ima svoju dinamiku, bez obzira na njeno nepromenjeno suštastvo. Snovi se smatraju delom nesvesnog, sadržinski i suštinski potkrepljeni mudrošću prošlog (već odigranog) ili budućeg (odnoga što sledi), tako da referišu na ultimativni, vanvremenski i vanprostorni arhetip.
Srž aboridžinske filozofije je strogo čuvana tajna Aborodžina. Smatra se da su svi Aboridžini, ma kom plemenu pripadali, na ovaj način, spoznajom metafizičkog, bivstvenog, sposobni da komuniciraju na parapsihološkom nivou. Njihova pripadajuća interakcija sa univerzumom je iznad shvatanja današnjeg, “običnog” čoveka.
Svoju filozofiju, ili čak prvu religiju (nastalu pre oko 60 000 godina) Aborižini prenose sa generacije na generaciju putem inicijacije (koja je sveta i potpuno nepoznata), rituala, plesa, tajnih pesama/priča, umetnosti koja se akumilirala iz duhovnih predaka i kanalisala u nove naraštaje.

10231459-Aborigine-Felsmalereien-Namondjok-am-Nourlangie-Kakadu-National-Park-Northern-Territory-Australien--Stockfoto

NourlangieArt

page39kgeadGoorialla ili Dugina zmija (eng. Rainbow Serpent) je majka kreacije sveta, tvari. Povezuje nebo (za koga su Aboridžini verovali da oduvek postoji) i tvar, zemlju. Dugina zmija se smatra najstarijim religioznim amblemom na zemlji (oko 30 000 godina). Njena “božanska” suština je ambivalentna jer je ujedno i kreativna, produktivna i subverzivna. Donosi prirodne rušilačke sile (gromove, oluje…) ali i plodnost zemlje i ljudi.

The rainbow serpent,Aboriginal Rock Painting, Australia, Northen Territory

The rainbow serpent,Aboriginal Rock Painting, Australia, Northen Territory

Wandjina su vrhovni sprirutalni preci, takođe zaslužni za kreiranje zemlje. Wandjine imaju svoja imena i značajne zajedničke karakteristike. Antropomorfni su ali nikada nemaju usta. Prikazi su frontalni, oslikanih glava i ramena, (mada se mogu videti crteži i celih Wandjina). Wandjine nikada nisu prikazane kao individue već uvek grupisani po više njih u liniji.

20A72D87F1C0BEFA9C8BC863283F4EA4

WANDJINAS12

1280px-Wandjina_rock_art

Mit o Tantalu; simboličko – psihološki prikaz

U povesti o Tantalu, koja prethodi mitu u strogom smislu, nalazi se naznačeno neurotično kolebanje. Tantal je u njoj prikazan kako živi samo za uslišenje svojih telesnih želja, što ga vodi do zločinačkog prestupa, do umorastva. Iza tog posrnuća dolazi stanje prekomernog uzdizanja, koje se iz razloga nezdravog ushićenja okončava neopozivim padom. Mit u pravom smislu reči zadovoljava se simbolizovanjem neumerenosti završnog stremljenja i njegovog raspleta. Požuda duše koja traži intenzitet života na vrhuncu, bilo u izopačenosti ili sublimiranju, svedoči o krajnje snažnom životnom poletu. Razuzdanost telesnih želja koja prethodi poletu uzdizanja, susreće se često u povesti o ljudima koji su stremili najsavršenijem očišćenju koje ide do želje za svetlošću.

126960-004-D1B89CF6

U mitu o Tantalu, poslednje uzdizanje nije nemoćan pokušaj kao kod Ikara za kojeg je sam pristup u uzvišene predele bio koban. Tantal, zahvaljujući dubini svog kajanja, uspeva da se približi uzvišenom predelu: on postaje “miljenik bogova”.

Continue reading

Emil Sioran – O melanholiji

Svako duševno stanje teži da se prilagodi odgovarajućoj spoljašnjosti ili da spoljašnjost pretvori u viziju primerenu svojoj prirodi. Jer, postoji prisno slaganje između svih uzvišenih i dubokih stanja, između subjektivne i objektivne ravni. Bilo bi apsurdno zamisliti kipući entuzijazam u plitkoj i zatvorenoj sredini; ako bi se to, ipak, desilo, onda bi se moglo svesti na prekomerno obilje, koje bi subjektivisalo čitavu okolinu. Čovekove oči vide u spoljnjem svetu ono što ga u dubini uzburkava. Spoljašnji okvir je ponajviše proizvod subjektivne projekcije, u nedostatku koje duševna stanja i žestoka iskustva ne mogu potpuno da važe. Ushićenje nikada nije samo unutrašnje trošenje, ono, štaviše, prenosi unutrašnju opijenost svetlom u spoljni svet. Dovoljno je posmatrati lice ushićenog da bi primetili sve što njegova duševna napetost uočava i sniva. Intencionalnost unutrašnjih stanja objašnjava kako harmoniju između različitih ravni, tako i potrebu kojom se međusobno uslovljavaju, jer ukazuje na nemogućnost svih stanja da ostanu nepomućena.

Continue reading