***

Mapiram i čuvam
skenirane slojeve
kojima smo obmotani,
reljefom zatočeni;
da bih nas iz oka pustila
na trećoj eroziji
da izronimo osnaženi.

Advertisements

Nestajanje

Na dnu ravnog vremena

talog mračni počiva.

 

Slika neba od sazvežđa

curi peščanim satom zatočena.

 

Uzak prostor rastače

svetlucavost savršenog univerzuma.

 

Odlomak

Motam duvan.
Vidim između cigareta
kad se razbistri.
Palim jednu za drugom
da me ne vide,
uvek.

Naložim vatru.
Pucketam prstima,
pepeo rasipam u
nozdrve posmatrača.

Vučem noge sa zgarišta
dok palim još jednu cigaretu za usput.

(video/P. J. Harvey – Is there all there is)
p.s. Ne znam da li ću im ikada platiti “premiju”. ,)

 

Zvona

Reč je kao dekupaž.
Iskrzana po obodima
deo imaginarne suštine
sagledane iz delova.

Koren reči. Korenje života.
Živimo kako govorimo
govorimo kako živimo.

Prazno prodire silovito.
Pretače se
razgrađuje i gradi
širi um
drobi kosti.

Odzvanjamo!

Zgrušavanje

Još jedna rana preko ožiljka,
ožiljak ispod rane.
Slažem ih bezumno
jalovom inercijom,
cedim krv
da otpustim sebe i
tesnoj koži i
vedrom danu.
Razvlačim ih
do duboko u noć
dok im ne navučem
još jedan trenutak
skupljen u pokoricu
koji ću iznova krvariti.

Težnja

Naviru li iz vas reči
kao što proročštva i vizije
iz obdarenih otiču?

Šta smo ako vulkan nismo
što nas žedna voda čeka sagorele?

Vatrom se zovimo
dimom na kraju budimo
da nas vetar nosi
gde bili nismo a traženi smo.

Šta smo ako zora nismo
što nas bela put čeka iznenadne?

Svetlom se zovimo
zrak na kraju budimo
što hladnu krv
tera na kruženje.

Šta smo ako izvor nismo?