Suživot

Sedi mi na grudima
a ruke mi okraćale,
i pre ko zna kog udaha
puštam poslednji izdah.

Zenice se sužavaju
i izmičem sebi,
a noć se širi
i prostranstvo gubi.

A glava lebi
lamentom nad telom.

Advertisements

Efemernost

Ne želite da slušate
o mojim razmaženim idealima
svi vi koji duboke tragove od cipela
u blatnjavoj relanosti ostavljate.
Ne bojim se ja uprljanih cipela
već lepljivog gliba
nepreglednih ravnica
i nezaustavljivih kiša.
Bojim se, da, i pogleda na vrhu nosa
ruku odbojnih zemljinoj teži
uperenih ka liniji spajanja.
Bojim se i glava trenutaka
odsustva želja htenja
i naređanih sutrašnjica.

I neprimetnog odlaska.

Kameno doba

Mnogi ti pogled traže
biće siktave kose
da ih polužive
epitafom spaseš.

Plaši se njihovih pogleda
prodornijih od tvojih magija
i beži Prometeju, nepravedno otužena
bez znanja si potomke ostavila.

Bića su nova nastala
od Bogova nedorečena
na putu za Uskršnja ostrva
ljudskost su svoju zaboravila.