Zamračivanje boja

Vidi, kroz mene prolazi duga a crn sam u njuhovim očima. Razlivam nežnu svetlost i zračim iz nje. Zašto se to ne vidi? Ja sam ljubav, u svim bojama. Ja sam ljubav nepoznatog pola.

Zašto sam onda mrak na očima?

Crno nije crno. Crno je crno samo kada afekt nepoznate mržnje zamrači sve boje. Crno je crno jedino kada ne vidiš sve dugine boje crne.
(crtica za konkurs raspisan za predstavu Dogvil)

Mržnja

Govoriti o mržnji (ili govor mržnje) je sublimacija mnogostrukog, kao i kod ljubavi, samo na drugom kraju polariteta. Mržnja nema definiciju ili njena diferenciranost počiva u svakome od nas.
(Bes, ljubomora, zavist, strah…).
Nemojmo se zavaravati: mrzeti znači strast, potrebu, život. Ali i regresiju! Dakle, potpuno je nebitna činjenica što se smanjimo do atoma mržnje. I na kraju, tako mali živimo “veliki” strastveni život, potpuno uživajući u osećanju. A trebalo je samo da krenemo u susret drugoj krajnosti; ljubav bi topila mržnju, apsorbovala.
Nisu nas učili.

(crtica pisana za konkurs raspisan za predstavu Dogvil)

Govorna mana

Jednoga dana su princezi iz daleke zemlje obećali da će joj dovesti najlepšeg princa. Nedugo zatim, doneli su joj začaranu žabu sa kojom je morala da strpljivo provede 15 godina kako bi se pretvorila u princa. Međutim, žaba je iz nekog razloga umela da govori. Godinama, žaba je bila odličan sagovornik princezi. Bila je njen jedini prijatelj. Međutim, princeza je i dalje želela svoga princa. Prošlo je 15 godina i jednog jutra žaba je postala prelepi princ. Oduševljena princeza zavapi: – Dragi! Iz prinčevih usta izletelo je jedno dugo i zvučno kreee.

Zaboravili su da joj kažu da i princ i žaba imaju govornu manu.