Živima mrtve želje

Može li se lebdeti i disati?
Sme li se pogled prikovati visoko
sa željom za rastakanje u bestelesno?
Ostajemo samo bledi i providni. Teški. I tlu.
Može li se misliti bez misli?
Može, ako lebdiš i ne dišeš.
A može li se lebdeti i disati?

Provuče se misao koja nehotice, ne svesno
uobliči relanog pandana: stvar, telo, tvar.
Oblik je tu ali van domašaja,
za milimetar samo
koliko mu se opiremo.
Lebdeti, ne disati, tome težiti.

Nema praznine uma.
A dah, uzdah ako mu dozvolimo
neće nas za eon pomeriti bliže bestelesnom.
A to želimo, bledi i strpljivi
iako naša srpljivost oboljeva od nestrpljenja.

Sme li se disati?