Vicious circle

Advertisements

Karl Jung – Liber novus: Put u središte sopstva (Liber primus)

“Neka svako ide svojim putem.”

Pokretačka snaga nastanku Jungove Crvene knjige bile su proročke, osvešćujuće vizije događaja koji će, dobrim delom, realno uslediti, a zatim i simbolični snovi koje je Jung doživeo početkom 20-tog veka. Iz vizija i snova Jung “tone” u sopstvo obujmljeno Duhom Dubine koji ga primorava da kroz aktivne imaginacije priziva Senku da bi ga razgovorom vodila u spoznaju drugačije suštine sopstva – mistične, nesvesne – koju Jung do tada nije poznavao. „Moja suštino, gde si? Čuješ li me? Govorim. Dozivam te – jesi li tamo? Vratio sam se. Ponovo sam ovde. Otresao sam prašinu svih zemalja sa stopala i vratio se tebi, ponovo. “ (C.K. str. 232.) Obličje Senki daju mitološko, simbolično, instinktivno i primordijlano, odnosno individualno i kolektivno nesvesno. Zbog toga, Duh Dubine upozorava Junga da će ga preplaviti pustinja, odnosno Senka koju nije spoznao.

Sinestezija

Opipala sve
definisanosti plave
meke oštrinom.

Čula svaki zrak
sve boje
crvene elipse.

Videla šum
svih dubina
vidljivih na površini.

Osetila kosmičku
sinesteziju
čula života.

Odloži prolaznost (zarobi ovde i sada)

Prepusti se moru i

nagrizaćete dok te

ne oglođe do kostiju.

Prepusti se vetru i

bacaćete dok te

ne polomi o stene.

Predaj misao beskraju i

on će je razložiti i ubrzati

i mislićeš istu misao

svakoga trenutka

do nazad u beskraj.

Lebdećeš u prostoru

istoga vremena i

živećeš svaku razloženu

istovetnu misao

istoga života

sutra.