Redno

U redu stoje ljudi.
Fiksiraju temena
koščatim pogledima
slepog vidokruga.

U drugom redu stoje ljudi.
Rasutih su zenica
otežalog pamćenja
sveopšteg saznanja.

Sa obe strane reda čeka,
duboko oko
velike oluje
ništavila beskraja.

Aut-ista

En En je klikom na dugme isključila prostor višeg reda i projektovala se u piksele. Piksele je ređala kako je htela i pojmila, do uređenosti, do entropije, do ludila, do nove uređenosti. Sebe je uvukla u svaki piksel.  Pikseli su imali osobno prostranstvo, elastičnost. Prijalo joj je tako, da misli osećaj, da ga razvlači, oblikuje. Kada bi obitavala u prostoru višeg reda, u trenucima projekcije u piksele, obitavala bi samo mehanički, zbog cigarete, kafe. Na sve zvuke, čak i one najtiše – do šumova, postala je preosetljiva. Već duže vreme je stagnirala na socijalnoj lestvici druželjublja.

***

Obuhvatamo sva vremena
i žive nas
kao zaveštanje
konzerviranog semena
zametnutog u Altamiri.

Nadživeće nas vreme
otopiće se seme.