***

Pošao čovek na posao i sreo strah. Strah mu reče da kasni i da će ga otpratiti prečicom brže do posla. Od toga dana čovek i strah sastaju se sve ranije a sve češće kasne.

**

Neki je čovek, u kafani, stalno postavljao pitanja sagovorniku i na njih davao odgovore. Sagovornik reši da upadne u reč i postavi sebi pitanje. Od tog trenutka svako je odgovarao na svoja pitanja. U međuvremenu, razgovor se napio i zabeđivao za sebe.

***

Ostavio čovek oči u knjigama i krenuo da slepo prati život. Život je išao levo, desno, napred, nazad a čovek udarao u ćorsokake, bezglav zbog slepila.
Jednoga dana uhvati čovek život, iskopa mu oči i progleda kroz njih. Shvati da je uzalud pratio život koji je, kao i on, tražio izlaz iz lavirinta. Uze onu istu knjigu u kojoj je ostavio oči, tresnu život o glavu i život ponovo progleda. Čovek se vrati čitanju iz nove perspektive a život poče predanije da traži izlaz, odmornijim očima.

Epicentar

Zapitao se dečak, dok je gledao zalazak Sunca i izlazak Meseca, ko se oko koga okreće. Da li se Sunce okretalo oko Zemlje ili Zemlja oko Sunca ili se možda on okretao oko Meseca, zajedno sa zemljom? Pitanje ga je dugo mučilo, dok jednoga dana nije odlučio da je odgovor jednostavn. Zemlja je, kao oslonac, postojala da bi on stajao a sve ostalo se vrtelo oko njega.

Čovek

Dozvolila je država građanima da urede sistem po sebi, po meri građana. Nametnuli građani veliki porez malim i velikim kompanijama u prilog sanacije bolnica. Nakon prve godine, prva žrtva malog preduzeća prebačena je u bolnicu. Žrtvom, malim privrednikom je ovladao bes pa je u roku od par dana pobio sve bolesnike zadužene za njegovo stanje izazvano prekovremenim radom.
U drugoj državi je zavladala ravnopravnost. Neznatno zatim, prvi među ravnopravnima je vladao.
U trećoj državi je dogovoreno da prestane dugogodišnji rat. Građani su posejali plodno seme u neplodnu zemlju, umirali nekoliko godina od gladi pa postali plaćena vojska.
Naravoučenije, nisu građani krivi nego država koja im je dala slobodu.

Potraga

Krenuo čovek u potragu za čovekom koji zna odgovor. Od odgovora je sve zavislio. Imao je mnogo pitanja i za sva bi samo jedan odgovor bio dovoljan. Lutao je danima. Svako naredno lutanje vodilo ga je bliže mestu stanovanja čoveka koji zna odgovor. Konačno, nakon N-tog lutanja pokuca na jedna vrata, instinktivno ubeđen da se iza njih krije odgovor.
– Dobar da, tražim N.N.-a.
– Gospodine, pa vi već prilično dugo ne živite na ovoj adresi. – reče čovek, ne mogavši da sakrije zaprepašćenje.

Veliki prasak

Manija je gonila jednu ženu. Odlučila je da se izvine kako bi joj oči stalno bile na potiljku. I prijatelj je došao na istu ideju, gonjen sopstvenim prikazama. Nedugo zatim, oboje su krenuli u šetnju u istom trenutku, istom ulicom. Naleteli su jedno na drugo i sudarom prsa u prsa oboje stradali u velikom prasku.