Efemernost

Ne želite da slušate
o mojim razmaženim idealima
svi vi koji duboke tragove od cipela
u blatnjavoj relanosti ostavljate.
Ne bojim se ja uprljanih cipela
već lepljivog gliba
nepreglednih ravnica
i nezaustavljivih kiša.
Bojim se, da, i pogleda na vrhu nosa
ruku odbojnih zemljinoj teži
uperenih ka liniji spajanja.
Bojim se i glava trenutaka
odsustva želja htenja
i naređanih sutrašnjica.

I neprimetnog odlaska.

Kameno doba

Mnogi ti pogled traže
biće siktave kose
da ih polužive
epitafom spaseš.

Plaši se njihovih pogleda
prodornijih od tvojih magija
i beži Prometeju, nepravedno otužena
bez znanja si potomke ostavila.

Bića su nova nastala
od Bogova nedorečena
na putu za Uskršnja ostrva
ljudskost su svoju zaboravila.

Vojevanje

Odbijaju pristanci
koji klimaju glavom
dok im telo zauzima
položaj negodovanja.

I sva ta vojevanja
utrnulog pristajanja i
ustreptalog negodovanja
koja pritisnu glavu do naklona.

Lice je rastrzano,
izobličeno od misi.
Ćuti lice, da ne progovori
izraze unatraške do
trenutka pre susreta
kada su i ramena bila opuštena,
pre stiska ruke i početka novog čina.

Uviđaj

NADOBUDNA DOBROTA
lažni autoritet
slepilo koje gleda
nesrećna bajka
moralna neistina
celina zakrpa
retro budućnost
izrasla bora
venčanje sa sobom
kraj bez početka
zdravo umišljanje
veštačka neplodnost
pitoma orhideja
ostarela mladost
deponovana istina
avans za palatu
stišnjeno meso
PREIMENOVANJE ZLA.

Herojski strah

Ljudi na margini života
nagutani strahom stradanja
slepe od kopanja rovova
bliži, tako misle,
životu nego smrti.

Sudaraju lavirinte
podzemnih grobnica
oni koji misle da su faraoni,
živi upokojeni.

Njihovi se kraljevski strahovi
ustoličeni na dnu piramide
hvale čojstvom pred decom
čije oči od ruku iznad površine
ni sejači straha više ne vide,
jer ih nema.

Jeden

Pred rajskim pragom
metu čistači
dočekujući decu
iz majčinih utroba.

Čistac!-duše okaljane
osuđene na čistilište
i zlatnu kapiju robije.

Kruni se perut čistača
čiste se jedan po jedan
za vek i vekova.

Tek poneka ljuspa vere
zaluta iza zlatnih vrata
do ujedinjenja i nove zamisli
učmalog kreatora.

Knjige

Udišem ukalupljenu prirodu
i ćutke slušam žamore likova
koji udaraju o korice
zaklopljenih knjiga.

Vapaji  junaka mi se obraćaju
bučnim glasovima, pretećim
– što preturam sa početka na kraj
sa kraja na početak.

Gleda nas isturena glava
sa prstom preko usta.

Utihnu početak vapaja
nesta početka kraja
odakle ćutljiva junakinja
ispisuje ime na korici.

img_20170202_121831_hdr