Ukočena

Zakopali smo senzaciju
u izbrojivim godinama
pa sad hladni i pohlepni
teturamo među brazdama.
Napajamo ono malo nadržaja
iz sigurnih pokreta
dok se iznova ne ukočimo.
Lutamo od mašte do spoznaje
od obrisa do nestajanja
uštogljene kičme
bez žara koji
možda
dugujemo životu.
A svanuli bi pre zore
učili iznova
Sunce
kretanje
glad.
Lepili bismo ispucale kosti
ubrzavali krvotok
spinovali razum
dok ludilo ne progovori.