Hirovi prirode

Sat je zvonio onom upornošću koja  je svojstvena isključivo preciznim mehanizmima. Jednim potezom ruke ga je ućutkala, čineći time prvu jutarnju vežbu. Lagano se pridigla iz kreveta, protegla i iskoračila u ustaljeni sled dnevnog rasporeda. Ritual prvi: razgibavanje, pet Tibetanaca, pozdrav Suncu. Stan u kome je Sana živela imao je dva mala prozora koja su gledala na sever, pa je sunce vešto iscrtala na plafonu.  Dok je vežbala, bila je okružena vremenom. Postavila je satove na svim onim mestima prema kojima je glava bila okrenuta u različitim položajima. Gledanje u običan sat bila je navika proistekla iz dodatnih mera opreza. Svest je već bezrazložno prihvatila namete njenog atomskog sata koji je emitovao talasanja određenih frekvencija i podsticajno gurao telo napred. Završenu vežbu je ubrzala za nekoliko sekundi i ne pogledavši u iscrtano Sunce, svesna da je za toliko kasnila sa ustajanjem iz kreveta. Ritual drugi: tuširanje – 15 minuta, oblačenje uniforme, unapred pripremljene i ispeglane – 2 minuta, kafa – 5 minuta, pahuljice – 3 minuta, šminka – 5 minuta.
Vožnja do posla bila je usaglašena sa vožnjama ostalih vozača, kolega iz Sanine firme. Znao se redosled pristizanja na semafore i raskrsnice. Malobrojnima, koji su bili zaduženi za infrastukturu – gradnju i popravljanje puteva, održavanje veštačkog zelenila, nije bilo dozvoljeno da voze. Dostavljači online porudžbina vozili su u vreme radnog vremena. S obzirom da je radno vreme, u ovom namenski izgrađenom gradiću,  trajalo do 20 časova, na ulicama se mogao videti neznatan broj radnika i pešaka i veliki broj kombija i kamiona. Zaposleni su na posao dolazili u razmacima od 30 sekundi. Poslednji je na posao stizao direktor.

I tog jutra, na posao je stigla 15-ta, u 8:45. Pogledala je u rokovnik ispisanih aktivnosti i samouvereno odlučila da preskoči pripremu za držanje obuke o pokretanjima i podešavanjima atomskog sata koju je trebalo da drži novozaposlenim  programerima u firmi. Priručnik za držanje obuke napisala je kada je od 50 000 ljudi, koliko ih je istom trenutku prvi put podešavalo satove, uspela da to učini prva. Nagrada za postignuti uspeh bila je doživotna licenca za pisanje priručnika koji će svi koristiti prilikom držanja obuka. Umesto pripreme otvorila je skriptu na čijem je usavršavanju radila zajedno sa kolegama. Skripta je služila pokretanju male naprave već ugrađene mnogima koji nisu uspeli da atomske satove podese pristajanjem volje.  Nakon par trenutaka gledanja u brojeve, osetila je nelagodu. Zatvorila je skriptu, uzela priručnik u ruke i istog trena osetila olakšanje. Narednih deset minuta ponavljala je pasuse iz priručnika koje je znala napamet.

U 9:15 je bila za katedrom. Kratko je informisala prisutne o sebi i svom radu.

-Što pre podestite vaše atomske satove, a najbolje iz prvog pokušaja, pre ćete se fokusirati isključivo na svoj rad i doprinos struci. – reči su kojima je Sana započela obuku. -Veštački atomski sat nije bez otpora. I sada, kada je samo fizički prisutan u vašim telima, a ne i pokrenut, telo ga ne prepoznaje. Tim koji sa mnom radi na razvoju skripte za atomski sat, skriptu usavršava svakoga dana. Međutim, veštački atomski sat je samo proteza psihološkom ekstremitetu volje koja se mora uobličiti i učvrstiti kao novi organ – prirodni atomski sat, koji onda zauvek menja veštački. Jer, ma koliko često se skripte usvršavale, nikada neće pokrenuti rad veštačkog sata na nivou na kome to volja može da učini. Pogledajte ljudi koji održavaju veštačko zelenilo. Njihov otpor prema biološkom satu jednak je otporu prema veštačom satu. Oni su odmetnici, disidenti i pripadaju ljudima prastarih generacija. Nije ih mnogo ostalo. Uređuju parkove jer ih jedino zelena boja smiruje i sprečava da budu agresivni. Veštački parkovi će postojati dok god ima ove vrste ljudi. Dakle, da sublimiram izlaganje: Veštački sat ućutkuje volje ali ih ne anulira. Samo lični atomski sat stvara autentičnu volju. Ojačajte volju  da ga ne biste kolebali. Neka vaša volja bude vaša odluka. Neka vaša volja bude vaša intuicija. Neka vaša volja bude vaša želja. Ponavljajte to kao mantru.

Skupila je papire pa pogledala na sat. Sa izlaganjem je završila minut ranije. Zbunjena, htede da doda nešto prikladno da popuni vreme ali je potpuno nesvesno izgovorila: – Neka vaša volja bude voljna. Ništa dvosmislenije nije mogla da izgovori. Dok je histerično napuštala prostoriju, osetila je da joj nešto otežava kretanje. Istrgla se iz ruku jednog od slušalaca i nakon nekoliko trenutaka pribrala. Gledao je pravo u oči.

– Molim Vas, učinite mi čast i pođite sa mnom na ručak.

Gledala ga je širom otvorenih očiju dok joj suze nisu krenule.

-Znate, volja mi ne da da budem voljna. – konačno odmuca Sana.

Ruke joj se, na mah, uzdigoše iznad ramena, kao da se zemljina teža obrnula i on to shvati kao poziv. Obgrlio je i poljubio. Prepustila se.

– Otkazale su atomske kočnice. – podsmeši se on.

Toliko je gorela da je mislila da će sagoreti i nestati.

Veze i brakovi su su već duže vreme bili prevaziđeni. Libido reduciran na minimum zahteva. Druženja svedena na poslovne saradnje. Posledica usvaršavanja atomskog sata.

Tih par minuta, sadašnjost je razoružala i orobila budućnost. Mirisala je njegovu kožu.

– Vodim vas tamo gde raste bagrem.- reče mladić.

Čuo se alarm za hitan sastanak. Sana se odmiče u lični prostor. Pošla je prema izlaznim vratima i čula mladića kao izgovara: – Naćiću vas.

Na sastanku je predočeno da je stigao izveštaj u kome je stajalo da je Sunce jakim magnetnim zračenjima vuklo čoveka sebi i da su atomski satovi utihnuli i potpuno se prepustili biološkim. Pojava je trajala petnaestak minuta i nije se moglo izračunati kada će ponovo zadestiti čovečanstvo i na koji će se način manifestovati. Još je rečeno da je ova prirodna pojava, od koje nije bilo odbrane, odličan test svima koji misle da su sravnili atomske i biološke satove. Direktor je dodao da su mnoge Sanine kolege poludele i dao svima slobodan ostatak dana. Sana je odlučila da ne ide kući. Nastavila je rad na projektu sa još par kolega koji su, takođe, želeli da se istaknu.

U 20:00 napustli su firmu. U 20:15 Sana je bila kod kuće. U 20:30 završila je večeru. U 20:45 je krenula sa prvom vežbom pet Tibetanaca. U 20:47 je vežbala treći zagrljaj.

Advertisements

4 thoughts on “Hirovi prirode

  1. Valent says:

    :O Nisam pesmu nikada pre čula.

    Suštinski, nema čovečanstvo tako mnogo problema. 🙂

    Nedostaju Tvoje reči.
    Puno pozdrava, S!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s