Iskon

sistine-fallMichelangelo, Adam and Eve, temptation and fall (Rome Vatican Sistine chapel)

Iva je koračala sa njegove leve strane. Lil sa desne. I te večeri su hodali su ćutke. Krivio je desno oko do samog ugla očne duplje, do bola. Opet ga je primetio nakon što je bol postao gotovo nesnošljiv. Razvučen ugao usana. Nemirni tik. Lilin polu osmeh. Zumirao ga je bolnim okom. Zakrivljena strana usana gurala je kožu lica prema jagodici. Blago namigivanje. Pratio je okom i čitao sve nabore – nemir, pohota, poziv. Smena zamišljenih akcija i rekacija. Igra sa sobom. Strah potrharnjuje um ali mu obesnažuje telo. Ostaje inertan. Još jedno razočarenje i rastanak.

 

***

Mrak je. Gluv prostor. Nepostojeće vremene. Edan je prisutan u prostoru – amorfan i razvučen. Antimaterija je. Upija magnet da ga sastavi. Materija je. Lebdi. Misao je. Permutovana. Svaka reč je sadržana u po jednoj čestici. Reči se dozivaju. Uobličavaju misao. Iskazan je. Imenovan je. Imlozija. Sklapa se. Foton je. Obasjava prostor. Sam je. Sam je.
Čuo je dozivanje. Daemeee… Adameee… Edaneee…
Otvorio je oči. Zaslepelo ga je jako svetlo. Zaboravio je da ga ugasi. Čudan san, pomislio je. Napravio je petnaestak dezorjentisanih, isprepletanih koraka do vrata. Na vratima je najpre osetio miris kiše, a onda i jedinstven miris tela. Otvorio je oči. Crte lica izvučene pohotom. Lice uokvireno gordošću. Izazivački stav. Lil. Niz crvene pramenove kose slivala se zadržana kiša. Bela majca napojena kišom hladila je Linilino telo. Zgrčene bradavice zurile su u njega. Edan je stajao nepomično. Ukalupljeni inertni bog. Podilazila ga je priželjkuća jeza. Zabola mu je bradivice u rebra i gurala ga nazad u krevet. Ispod hladnog tela varničio je oganj. Bacila ga je na krevet. Čvrsto ga držala rukama. Upravljala je celim njegovim falusnim bićem. Blava bestijalnost je ostvljala lepljive tragove po Edanovom telu. Nije znao da li ga ljubila ili ujedala. Jednako je prijalo. Mirisao je pljuvačku i krv. Trajalo je.
***
Lil je već dugo nije bila prisutna. Fizički. Želeo je da on vodi igru, kada se Lil vrati. U njenom odsustvu spremao je strategiju suprostavljanja. Zavodio je sopsveni strah a onda ga vređao. Manipulisao je stahom. Voljom je veličao samopouzdanje u pokušaju da anulira strah. A onda bi katatonična misao projektovala Lilin lik. Stajala je ispred njega. Gorda, preteća, jeziva. Sladostrasna i priželjkuća. Tresao se od uzbuđenja i straha. Sagorevao od želje. Strategija domanicije se gubila u snanjarenju.
Čuo je Lilin glas. Pa još glasova. Mnoštvo glasova. Neatrikulisanih. Deca crvene kože i dugih repova okupirala su stan. Rugalu su mu se. Vukla su ga za nos, uši, usta. Lil se smejala grimisama.
– Odlazim, zauvek. Pre nego što je smogao snage da bilo šta izgovori, Lil i repata deca napustili su stan.
***
Iva ga je zatekla u limbu, polu svesnog. Nežno se priljubila uz njega. Trgao se. Osetio jak, probadajući bol na levoj strani grudnog koša.
– Edane, donela sam jabuke. Ozdravićeš.
Dok je grizao jabuku punu semenja osetio se snažnijim. Pridigao se i opkoračio Ivu. Iva se smejala dozvaljavajući mu da iz nje crpi snagu. Vodio je igru. Seme jabuke prolilo se u Ivinu utrobu. Zaspao je. Čvrsto. Sanjao je da se iz semena Ivine utrobe svake sekunde rađaju deca. Horski, u milijardu glasova, plakla su svoju buduću istoriju.

 

Advertisements

2 thoughts on “Iskon

  1. sfyontull says:

    Odlično!!! Svaka čast! 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s