Sola Amore – Eros oneobičavanja

„Erotska umetnost“ predstavlja u nekom smislu „jedno te isto“, budući da se umetnost i erotika podudaraju svom osnovnom „postupku“ koji se po Viktoru Šklovskom može nazvati oneobičavanje. Oneobičavanje je proces predstavljanja uobičajenog predmeta u svojstvu nepoznatog, čudnog, što nas primorava da ga percipiramo iznova, kao prvi put.

„ Upravo iz razloga da bismo vratili osećaj života, osećaj za predmete, za sve što kamen čini kamenom, postoji ono što zovemo umetnost. Cilj umetnosti je da da osećaj stvarima kao utvarama, a nije joj cilj da stvari budu prepoznatljive: umetnički postupak je postupak oneobičavanja stvari i postupak usložavanja forme, postupak koji povećava teškoću i dužinu percepcije, budući da je perceptivni poroces u umetnosti sam sebi cilj i potrebno ga je produžavati; umetnost predstavlja način preživljavanja procesa tvorbe stvari, a ono što je stvoreno nije važno.“

Jedan od primera oneobičavanja u umetnosti predstavlja metafora, koja, kao po pravilu ne olakšava, već otežava percepciju predmeta, produžavajući mučno uživanje neke nepoznanice. Šklovski navodi primer: Tjutčev blesak predstavlja „kako gluvonemi vode razgovor između sebe.“ Svako zna šta je blesak ali teško da bi bilo ko mogao da vidi demona, pa još gluvonemog. Koji je cilj takvog upoređivanja? Cilj nipošto nije uprošćavanje načina kojim bi se on razumeo, lakše usvojio. Umetnost upoređuje poznato sa nepoznatim kako bi otežala i produžila percepciju svog predmeta, otkrila u njemu nešto zadivljujuće, nešto što odeleva trenutku, automatskom prepoznavanju. Upravo taj „postupak“ oneobičavanja možemo smatrati ne samo osnovom estetskog, već i erotskog „prepoznavanja“, koji zahteva nepoznato u poznatom, te savralađuje uobičajen automatizam telesne bliskosti. Erotika želi i zahteva drugog upravo kao drugog, onog koji čuva svoju „drugost“ – elastičnost razdvojenosti, slobode, samoopstanka – čak i u činu zbližavanja, što ga i čini neobično poželjnim.

U tom smislu bežanje i potera, prerušavanje i raskrinkavanje u ovoj ili onoj formi postoje u svakom erotskom odnosu. Promena muža ili žena u „neznanca“ ili „neznanku“ predstavlja jedan od glavnih motiva erotskih fantazija koji se gradi po istim ovim zakonima oneobičavanja: od bilina* o Stavru, gde muž ne prepoznaje ne prepoznaje ženu preobučenu u viteza – do pozorišnog komada savremenog enegleskog dramaturga Harolda Pintera (The lover, 1963), gde se muž svake večeri javlja ženi u vidu sablasnih neznanica.

„Sećaš li se Stavre i pamtiš li,

Mi smo zajedno učili da pišemo :

Moja mastionica je bila srebrna,

A tvoje pero pozlaćeno?“

Na taj način se Vasila obraća svom mužu Stavru. Iz tog primera je očigledno koliko je erotska slikovitost metaforična, u kojoj meri preobraća svoj predmet u zagonetku, usložnjava njegovo prepoznavanje, izvodi iz automatizma, te samim tim erotizuje i estetizuje njegovu percepciju.

U pozorišnom komadu H. Pintera muž i žena se odriču supružničkih odnosa te iz tog razloga stiču ljubavnike i ljubavnice i o njima pričaju potpuno otvoreno: „On ne liči na tebe, on vrvi od energije.“ Potom se ispostavlja da ti ljubavnici i ljubavnice nisu niko drugi do oni sami, oni koji prihvataju tuđe obličje. Odlazeći iz kuće na redovni sastanak, na insistiranje žene, muž joj se uskoro vraća, ali u vidu dugoočekivanog gosta: on ima drugu profesiju, druge manire i ukuse, drugu suprugu…Čas je solidan trgovac, čas čuvar parka, i što se grublje i nepriličnije ponaša, to ga čeka bolji susret sa „ljubavnicom“ – ženom koja se takođe trudi da ne liči na sebe.

two-friends-egon-schiele

“Prijateljice”, Egon Šile

conversion-1912

Egon Šile

Eto žbog čega je za Šklovskog postupak oneobičavanja svojstven umetnosti uopšte, a najočigledniji je u erotskoj umetnosti. „…Cilj naslikovitije može biti prikazan u erotskoj umetnosti. Ovde se erotski objekat prikazuje kao nešto što se prvi put vidi“. Istraživači seksualnosti obično su malo upoznati sa teorijom umetnosti; između ostalog, oneobičavanje predstavlja ne samo opšti mehanizam erotskog i estetskog preživljavanje već i polaznu tačku njihovog istorijskog razvoja. Ne poziva se Šklovski slučajno na izvore tih postupaka u bilinama, u folkloru, navodeći primere skoro isključivo erotskog oneobičavanja. Erotika predstavlja u suštini umetnost alegorije, prenosa: ne samo kao svojstva govora ili slikanja, nego i kao svojstva skrivanja – raskrinkavanja, odevanja – razodevanja, otuđenja – prisvajanja telesnog bića.

artm-hot-pursuit-1939-paul-klee

Pol Kle

Sigmund Frojd je predložio sopstveno dešifrovanje umetnosti kao načina zaobilaznog, odloženog zadovoljenja nesvesnih nagona (Umetnik i fantazija) – ali priznaje da psihoanaliza ne može da objasni estetske karakteristike dela. Formalizam u skladu sa frojdizmom može da objasni estetiku kao sputavanje nagona, kao najfiniji način njegovog odlaganja i pojačavanja, kao produženu igru sa slikama, umesto brzog pražnjenja koje nosi loša umetnost, pornografski ili avanturstički roman, u kome junak, sa kojim se identifkuje čitalac, lako osvaja sve lepotice koje sreće. Uz svu surotnost između formalne teorije, koja se bavi specifičnim aspektima umetnosti kao umetnosti, i frojdovske psihoanalize, koja je usmerena na „sadržaj“, fabularno-tematsku stranu dela, među njima se lako može otkriti sličnost: „sputavanje, zadržavanje kao opšti zakon umetnosti.“ (Šklovski) „…Mi se svuda srećemo sa jednom te istom osobnom umetničkog: sa onom koja je naročito formirana sa ciljem da umetnost izvede iz automatizma percepcije, ili sa onom po kojoj vizija umetnosti predstavlja cilj njenog tvorca, te je ono umetničko formirano tako da se percepcija zadržava na delu i dostiže svoju visku moć i trajanja…“ (Umetnost kao postupak). Upravo sputavanje i sublimacija instikata, a ne njegovo brzinsko pražnjenje, čini ono naročito svojstvo umetnosti koja nastaje na liniji erotskog nagona, ali se kreće suprotno njemu, sa ciljem da ga naglo zauzda i napregne.

Odlomak iz knjige Sola Amore, Mihaila Epštejna

Advertisements

4 thoughts on “Sola Amore – Eros oneobičavanja

  1. Katarina says:

    Nedostaješ. :*

  2. tanjat says:

    Priznaj da si završila Svetsku na Filološkom? 😉

  3. lilitnama says:

    Ne priznajem, ni pod pritiskom. 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s